-Autor: Zo­ran Ša­po­njić

Ka­da je de­cem­bra 2001. go­di­ne u jed­nom be­o­grad­skom bi­o­sko­pu pri­ka­zan film „Bo­sna“, či­ji je autor fran­cu­ski fi­lo­zof Ber­nar An­ri Le­vi, muk u sa­li, dok je pu­bli­ka pra­ti­la ka­dro­ve „be­sti­jal­nih srp­skih zlo­či­na“, pre­ki­nut je sa­mo jed­nom. Be­o­grad­ska pu­bli­ka bur­nim apla­u­zom i smi­je­hom pro­pra­ti­la je re­pli­ku jed­ne Sa­raj­ke da „ka­da Njem­ci ni­su uspje­li da osvo­je njen grad, ne­će, va­la, ni Sr­bi pro­ći“.
Ne­dav­no je Ber­nar An­ri Le­vi po­go­đen par­če­tom tor­te u li­ce ka­da je u Kul­tur­nom cen­tru Be­o­gra­da, po­sle pre­mi­je­re nje­go­vog fil­ma „Pe­šmer­ga“, po­ku­šao da se obra­ti srp­skoj pu­bli­ci. Uz po­vi­ke „Ubi­co, na­pu­sti Be­o­grad“ i „Ovaj gad se za­la­gao za bom­bar­do­va­nje Ju­go­sla­vi­je osam go­di­na pri­je in­ter­ven­ci­je NA­TO-a“, tro­je lje­vi­ča­ra, pri­pad­ni­ka SKOJ-a, pre­ki­nu­li su obra­ća­nje Le­vi­ja, dok je pu­bli­ka u dvo­ra­ni, iz­vi­je­sti­li su me­di­ji, sko­či­la u od­bra­nu Le­vi­ja, po­vi­ci­ma mla­di­ći­ma iz SKOJ-a – „Ko ste vi da pre­ki­da­te je­dan kul­tur­ni do­ga­đaj usred Be­o­gra­da?“
Sam Le­vi u to­ku in­ci­den­ta re­kao je da je to što se do­ga­đa u Be­o­gra­du „fa­ši­stič­ki čin“, a po­što se po­sle in­ci­den­ta vra­tio u sa­lu, re­kao je još da je „po­no­san što da­nas pred be­o­grad­skom pu­bli­kom bra­ni te­ko­vi­ne an­ti­fa­ši­zma u Evro­pi“, do­dav­ši da se „Sr­bi­ja ni­je pro­mi­je­ni­la ko­li­ko su se na­da­li nje­ni pri­ja­te­lji“.
„De­mo­kra­ti­ja još ni­je po­bi­je­di­la u Sr­bi­ji! Ži­vje­la Sr­bi­ja u Evrop­skoj uni­ji“ – do­dao je još Ber­nar Le­vi sa svje­žim tra­go­vi­ma tor­te na re­ve­ri­ma po­zdra­vljen apla­u­zi­ma be­o­grad­ske pu­bli­ke.
Po­sle do­ga­đa­ja, or­ga­ni­za­to­ri fe­sti­va­la na ko­me se Le­vi po­ja­vio za­tra­ži­li su od vla­sti da omo­gu­će slo­bo­du go­vo­ra u Sr­bi­ji, a da na­pa­da­če pri­mjer­no ka­zni.
U od­red­ni­ci o Le­vi­ju na in­te­r­net en­ci­klo­pe­di­ja­ma sto­ji po­red osta­log: „Me­đu pr­vi­ma po­zvao je na voj­nu in­ter­ven­ci­ju pro­tiv Sr­ba u Bo­sni. Ber­nar An­ri Le­vi autor je do­ku­men­tar­nog fil­ma „Bo­sna“ o agre­si­ji na Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, u ko­me Ar­mi­ju BiH por­tre­ti­ra kao voj­sku ko­ja bra­ni čast Evro­pe, a Ali­ju Izet­be­go­vi­ća kao bor­ca za ko­smo­po­li­ti­zam i slo­bo­du. Ali­ju Izet­be­go­vi­ća na­zi­va bo­san­skim De Go­lom. Ob­ja­vio je i dnev­nik u ko­me je 23. ma­ja 1992. go­di­ne na­pi­sao: „… u ra­tu u Hr­vat­skoj su­prot­sta­vlja­ju se dva na­ci­o­na­li­zma, u ra­tu u Bo­sni su­prot­sta­vlja­ju se je­dan na­ci­o­na­li­zam i je­dan ko­smo­po­li­ti­zam ko­ji je čast Evro­pe“…“
U od­red­ni­ci in­ter­net en­ci­klo­pe­di­je ni­je do­dat­no ob­ja­šnje­no ko­ja to voj­ska u Bo­sni „bra­ni ko­smo­po­li­ti­zam ko­ji je čast Evro­pe“. To se pod­ra­zu­mi­je­va.
De­cem­bra 2001. go­di­ne, po­sle pro­jek­ci­je fil­ma „Bo­sna“ iz kog je be­o­grad­ska pu­bli­ka naj­to­pli­je do­če­ka­la re­če­ni­cu jed­ne Sa­raj­ke „da njen grad ni­su osvo­ji­li ni Njem­ci, pa ne­će, va­la, pro­ći ni Sr­bi“, Ber­nar An­ri Le­vi još je re­kao da je Sr­bi­ja tog de­cem­bra „slo­bod­na, oslo­bo­đe­na Mi­lo­še­vi­će­vog fa­ši­stič­kog re­ži­ma“, a pri­sut­ne u sa­li, ko­ji su ga po­zdra­vi­li apla­u­zi­ma po­zvao je još da „is­tje­ra­ju ma­log Mi­lo­še­vi­ća iz svo­jih gla­va“. Da­kle, da ko­nač­no ras­ki­nu sa – fa­ši­zmom!
Tog de­cem­bra 2001. go­di­ne, po­sle tih ri­je­či, Le­vi u Be­o­gra­du ni­je do­bio tor­tu u li­ce ne­go – bur­ne apla­u­ze.
Fran­cu­ski in­te­lek­tu­a­lac ko­ga će Be­o­gra­đa­ni pam­ti­ti po ras­kop­ča­noj bi­je­loj ko­šu­lji ko­ja je uma­za­na tor­tom, pri­ja­telj su­pru­ge biv­šeg fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Kar­le Bru­ni, osta­će upam­ćen i da ni­je iz­bi­jao iz Je­li­sej­ske pa­la­te dok ni­je na­go­vo­rio pred­sjed­ni­ka Sar­ko­zi­ja da kre­ne u ak­ci­ju pro­tiv Ga­da­fi­ja.
„In­te­lek­tu­a­lac ko­ji se jed­nom ru­kom fe­ni­ra dok dru­gom pi­še knji­ge“, ka­ko je sko­ro na­pi­sao Sput­njik, i ko­ji se „po Bo­sni kri­je od srp­skih snaj­pe­ra dok da­je in­ter­vju TV eki­pi“, na Tr­gu Maj­dan u Ki­je­vu Pu­ti­na je upo­re­dio sa Hi­tle­rom, a ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je istu kva­li­fi­ka­ci­ju upo­tri­je­bi­la je i Hi­la­ri Klin­ton.
Na Kan­skom fe­sti­va­lu, Ber­nar An­ri Le­vi, pri­je dva­de­se­tak go­di­na ta­ko­đe je na­pad­nut tor­tom, po­go­đen u li­ce, ali ta­da, ako se mo­že vje­ro­va­ti štam­pi, one ko­ji su ga na­pa­li ni­je na­zvao fa­ši­sti­ma, kao ne­dav­no u Be­o­gra­du.
Ka­da je pri­je de­se­tak da­na nje­go­va, evrop­ska i de­mo­krat­ska Fran­cu­ska oslo­bo­di­la zlo­čin­ca Ha­ra­di­na­ja, Le­vi se, ako je vje­ro­va­ti štam­pi, ni­je ogla­sio. Vi­še ga je po­go­di­la tor­ta ko­ja mu je u Be­o­gra­du is­pr­lja­la bi­je­lu, svje­že is­pe­gla­nu ko­šu­lju.
„Krug dvoj­ke“je na no­ga­ma zbog tor­te ko­ja je za­vr­ši­la na gla­vi i bi­je­loj ras­kop­ča­noj ko­šu­lji Ber­na­ra An­ri Le­vi­ja. Tra­ži se hit­na re­ak­ci­ja dr­ža­ve i za­šti­ta „slo­bo­de go­vo­ra“ u Sr­bi­ji. Ka­da je 24. mar­ta 1999. go­di­ne NA­TO po­čeo bom­bar­do­va­nje Sr­bi­je, ubi­ja­nje hi­lja­da lju­di, fran­cu­ski fi­lo­zof i hu­ma­ni­sta Ber­nar An­re Le­vi sle­de­ćeg da­na je iz­ja­vio „to je ne­što što sam če­kao osam go­di­na“.
Oni ko­ji su pri­je 18 go­di­na na po­ziv fran­cu­skog fi­lo­zo­fa bom­bar­do­va­li Sr­bi­ju, po­si­ja­li je to­na­ma ura­ni­ju­ma, ni on, ko­ji ih je na to po­zvao, da­nas vi­še ni­su fa­ši­sti. Fa­ši­sti su oni ko­ji su Le­vi­ju ba­ci­li ko­mad tor­te u li­ce i upr­lja­li mu bi­je­lu ras­kop­ča­nu ko­šu­lju i po­kva­ri­li svje­že fe­ni­ra­nu fri­zu­ru.
La­ku noć Sr­bi­jo!
wwwi­skra.co